MORNAR I STARE RAZGLEDNICE

Svet starina i antikviteta je kao zavirivanje u tuđe živote i uspomene, skidanje intime sa ličnih predmeta nekoga koga nikada nećemo upoznati.

I dok kolekcionari pasionirano tragaju da bi obogatili svoje kolekcije, mi, obični posmatrači, tragamo za životima koji si vođeni oko porcelanskih figurina kao što je ovaj neodoljivi mornar, ili za radošću neke mlade žene koja je na poklon dobila naušnice koje sada gledamo na plišanoj podlozi kolekcionara, ili za nestrpljenjem nekoga ko je danima čekao baš ovu razglednicu iz Kotora i uzbuđeno prepoznavao rukopis još u poštarevoj ruci..

Patina godina, sudbina, rađanja i umiranja, sreće i tuge čini antikvitete tako dragocenim, često skupljim nego što su vredeli u vremenu iz koga potiču. Upravo ti predmeti svakodnevice, meni su najzanimljivije starine.

U romanu „Muzej nevinosti“ Orhana Pamuka glavni junak opsesijom kolekcionara sakuplja predmete koje je koristila njegova biša devojka, i tako  godinama, da bi na kraju sve te premete smestio u muzej.

Upravo Pamuk o dragocenosti tih predmeta svakodnevice u jednom intervjuu kaže: „Ja volim tu magiju koja se u njima krije, koju čovjek otkriva tek na drugi pogled. Kao neka karta za kino koju nakon više godina pronađete u džepu sakoa. Odjednom se prisjetite ne samo filma, već i mirisa koji je tada bio u kinu i atmosfere čitave večeri. Ti predmeti prizivaju sjećanja, oni nam pričaju priče.“

Zato sam sa blagom nelagodom, kao da virim u tuđi život kroz vremensku ključaonicu, čitala ove stare razglednice. Takođe mi je žao što ovog mornara nisam ukrcala sa sobom, jer kad god ga pogledam poželim da ga konačno, posle decenijama duge plovidbe, skućim u svojoj svakodnevici.

Ostavite Komentar

Start typing and press Enter to search